Ukoliko odete na sajt lomography.com i otvorite sekciju about, ono što ćete naći je jedna simpatična i bajkovita priča o nastanku ovog brenda i istoimenog globalnog art pokreta. Kako tu piše sve je počelo kada su, početkom devedesetih, dva austrijska studenta slučajno nabasali na stari aparat Lomo LC-A, ispucali par filmova, oduševili se rezultatima i rešili da svetu podare Lomografiju. Nakon nekoliko izložbi lomo fotografija u Njujorku i Moskvi, interesovanje ljudi za stare aparate počelo je da se drastično povećava. Međutim, većina fabrika analognih fotoaparata je obustavila proizvodnju, pa su se mladi austrijanci zaputili u Rusiju i navodno uspeli da uz pomoć tadašnjeg gradonačelnika Sankt Petersburga (u pitanju je ni manje ni više Vladimir Putin) ubede čelnike kultne fabrike LOMO da sa bečkim lomo-društvom sklope ugovor o ekskluzivnoj distribuciji i naravno, da obnove proizvodnju. Deset godina kasnije, kompanija Lomographic Society International ima internet platformu sa preko 100000 korisnika i lanac distribucije svojih proizvoda širom Evrope, Azije, Severne i Južne Amerike i Australije. Ne samo da danas možete da kupite novu Holgu, Lomo LC-A, Pinhole, Dianu ili Fisheye, već možete da kupite i sve vrste filmova, svu dodatnu opremu, torbe, bedževe i ostale aksesoare, sve pod etiketom Lomography.
Ali ako ćemo da pričamo o pravim počecima, sve je naravno krenulo sa pojavom celuloida i sveopštim tehnološkim progresom. Fotografija je počela da razvija svoju komercijalnu stranu, i već sredinom dvadesetog veka proizvodnja jeftinih kompakt aparata lakih za upotrebu i dostupnih svima je dosegla masovne razmere. Ali tek kad je digitalna tehnologija počela da potiskuje analogne fotoaparate iz masovne upotrebe usled njenih “nedostataka” (troškovi produkcije, čekanje rezultata i slično) analogna fotografija dobija konotaciju egzotičnog, vintidž, pa čak i subkulturnog. Medjutim, neko se setio da ne samo da analogna fotografija nije dovoljno eksploatisana, već je i sama ideja o spontanoj, umetničkoj i eksperimentalnoj fotografiji ostala nerazrađena. Kao brend, kroz kategorično odbacivanje aktuelne digitalne tehnologije, Lomography svojim potrošačima obećava slobodu, daje im priliku da budu alternativni i da zauzmu “drugačiji”, gotovo buntovnički stav.
Lomografija je ubrzo prerasla u životni stil i novi koncept bavljenja fotografijom koji pruža beskrajne kreativne mogućnosti. Redscale, cross process, light painting, dupla ekspozicija, razvijanje filma u nes kafi, lomo zid - samo su neke od tih potencijala. Zahvaljujući dvojici mladića sa dobrim biznis planom i još boljim marketinškim trikom, demokratizacija svih naših iskustava kroz njihovo prevođenje u fotografiju dobila je potpuno novu dimenziju. “Ne brini ni o kakvim pravilima” - to je suština Lomografije.
Tekst: Lazara Marinković
2011.
2011.
Centar za razvoj fotografije www.crf.rs
No comments:
Post a Comment